Историја свилених марама
У можда ономе што се може сматрати најранијим примером вршњака, Лудвиг ван Беетховен први је шал направио модну изјаву 1810. године, увеличавши свој поглед у нади да ће освестити аустријску музичарку Тхересе Малфатти својим оштрим оделом, кошуљама и свилом мараме. Неколико деценија касније 1837. године, краљица Викторија успјела се на пријестоље и управо су за вријеме њене владавине свилене мараме постале прибор племству, симболом луксуза.
А снабдевање таквим жетонима луксуза био је Хермес - 1937. године, француска луксузна кућа, која се раније бавила само бридовима и ременима пре него што је ушла у посао са кожном робом, увела је оно што ће постати прва права луксузна свилена марама. Направљен је од увезене кинеске свиле - која је била двоструко јача од било које друге тканине у то време - дизајн је заснован на цртежу дрвених блокова Роберта Думаса, који је био члан породице Хермес.
Био је то непосредан хит, посебно међу краљевским и славним личностима, с обзиром да их је краљица Елизабета усвојила као део своје униформе, носећи их - до данас - као марама. Аудреи Хепбурн их је, такође, носила као марамицу или је везала око врата ("Кад носим свилени шал никада се не осећам тако дефинитивно као жена, лепа жена", рекла је глумица једном.)
Невероватно украшен и замршено детаљан, један Хермесов шал - направљен од свиле 250 цоколова махунарки - траје 18 месеци да заврши 18 месеци, почевши од уметника који сваки цртају руком до поступка шкропљења руку, који може потрајати и до шест месеци (гравирање штампарских екрана траје 750 сати). Од 1937. године направљено је више од 2.000 свилених марами.
Све најситније иконе које данас познајемо претварале су се у свилене шалове како би уљепшале свој изглед гламурозним напорима 50-их и 60-их. Седамдесетих година прошлог века, оплемењена природом слободног духа деценије, свилене мараме постале су смелије у свом дизајну, с узорцима у лицу и упечатљивим бојама, који су се носили као драматични тракови за главу или око врата како би надопунили прозрачан изглед.
